ПЕДАГОШКИ КУТАК
ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
Полазак у основну школу је природан след ствари у животима свих нас и кроз овај период смо сви прошли.
Можете ли да се сетите свог поласка у први разред?
Овај период је значајан и важан јер на сцену ступа обавеза која би, заједно са родитељима, децу требало да припреми за живот у свој његовој комплексности. Често помишљамо како је дошао крај дечјој безбрижности, игри, флексибилном слободном времену.
Да ли је то баш тако?
Дете се од раног узраста осамостаљује у различитим активностима, структурира му се време – време за јело, време за спавање и устајање, време за одлазак у вртић/предшколско, слободно време за игру, дружење. Из наведеног можемо закључити да деци у овом узрасту концепт испуњавања обавеза није стран, те да је привикавање на школске обавезе такође природан след свих ових активности. Привикавање се код деце одвија различитом динамиком, али већина њих се на обавезе и правила привикне до краја првог разреда (услед различитих околности овај период може да траје и дуже).
Када су у питању родитељи, код њих су често присутне недоумице и страхови: да ли ће бити све у реду, како ће се дете уклопити у одељењу, каква је учитељица, да ли дете мора да зна да чита и пише...и још пуно различитих питања која провејавају и појављују се у овом периоду.
Све је ово врло разумљиво. Полазак у школу заиста јесте важан догађај како за дете тако и за родитеље. Веома је важно наћи златну средину у реаговању на овај догађај: не пренаглашавати га али ни не занемарити његов значај.
Када је у питању недоумица родитеља око учења читања и писања, мој савет је увек: ако дете покаже жељу и вољу да се игра словима, да научи да чита и пише слова - треба га подржати. Уколико пак ова жеља изостане, не треба инсистирати на томе. Кроз игру се код деце може побудити и жеља за савладавањем препознавања гласова кроз игре као што су: На слово, на слово, Азбуке у сликама, повезивање првог гласа са појмом на цртежу. У шетњи увек можете разговарати о ономе што видите ( дрвеће, сунце, аутомобили, киша, облаци ) и будити дечју радозналост и проширивати знања о основним појмовима.
Оно што је много важније је осамостаљивати дете и развијати код њега самопоуздање и позитивну слику о себи.
А како?
Пре свега, покажите детету да имате поверења у његове способности тако што ћете му препустити део обавеза: намештање кревета, вођење личне и хигијене простора, постављање и распремање стола за оброке, одлазак до продавнице, ако постоје услови – играње са другарима на улици, игралишту, у дворишту без присуства родитеља. Када похваљујете – похваљујете оно што је дете добро урадило, а исто тако и када критикујете – не критикујете дете већ његов поступак/понашање.
Сада покушајте да се сетите тестирања пред полазак у основну школу? Да ли се сећате како је изгледало, који осећај је код Вас био доминантан?
Стручни сарадник – педагог или психолог је прва особа са којом се родитељ и будући ученик сусретну при првом доласку у школу.
Овај први сусрет је изузетно важан. А ево и зашто.
Резултати процене/тестирања служе иницијалном распоређивању деце по одељењима, уједначавању одељења, али су и први показатељ дететових интелектуалних способности. На основу резултата теста можемо „открити“ децу која ће вероватно имати проблема у школском учењу, можемо предвидети општи успех у млађим разредима .
Процена се врши стандардизованим тестом који процењује пет области. Питања су различита и улога стручног сарадника је да, на објективан начин осигура тестирање, испитивање зрелости за полазак у школу. Приликом првог сусрета веома је важно да стручни сарадник има у виду да је ова ситуација ( често ) стресна за родитеља и дете и у складу са тиме прилагоди и свој приступ. Циљ је да се дете осети сигурно, слободно да покаже оно што зна и уме, да напетост и трема коју могуће осећа ишчезну.
Родитељи,
Не показујте нервозу! Дете је види и осети у вашем говору, ходу и понашању.
Не показујте претерано узбуђење! Разговарајте о тестирању као о нечем потпуно једноставном али имајте разумевања ако дете осећа нелагоду.
Родитељи и децо, будући прваци, видимо се ускоро у школи
Душица Михаиловић,
стручни сарадник - педагог